Стваралаштво скандинавских композитора тематска је окосница овог концерта. Најпознатији од њих, Јан Сибелијус, заступљен је са својим првим симфонијским остварењем и чувеном увертиром Финландија коју је написао крајем 19. века, са намером да пробуди патриотизам финске нације.
Једна од бројних српских премијера у овој сезони је концерт за два тромбона и оркестар, Одјеци вечности. У овом делу специфичне драматуршке концепције, као солисти наступају чувени тромбониста Ијан Боусфилд који је остварио каријеру на водећим позицијама у Бечкој и Лондонској филхармонији, и његов некадашњи студент, а сада први тромбониста Београдске филхармоније, Ричард Вилер.
Jедно од најпознатијих дела Јана Сибелијуса (1865-1957), али и читаве финске класичне музике је симфонијска поема Финландија. Буђење националне свести финског народа и протест против окупације од стране Царске Русије добили су свој музички облик у у овом делу, компонованом 1899. године. Да би избегло руску цензуру, делу су често давани други наслови. Сибелијус је кроз музички садржај подељен на неколико одсека покушао да ослика славне тренутне из финске историје, компонујући музику која је често сматрана народном. Последњем и најпознатијем химничном одсеку, Финска се буди, 1941. године су придодати стихови финског песника Коскенијемија, и он је од тада почео да се са великим успехом изводи широм Финске као засебна свечана композиција Химна Финландија.
Јан Сандстром (1954) је истакнути савремени шведски композитор. Писао је дела различитих жанрова, али се у најуспелија и најизвођенија остварења убрајају вокално-инструментална и три концертантна дела намењена тромбону. Захваљујући сарадњи за легендарним тромбонистом Кристијаном Линдбергом, Сандстром је дао велики допринос обогаћивању концертантног репертоара за овај инструмент, за који је литература у овом жанру прилично лимитирана. Његов први концерт за тромбон и оркестар, Мотоциклистички концерт, написан крајем осамдесетих година, Београдска филхармонија је извела 2014. године, са Ијаном Боусфуилдом као солистом.
Одјеци вечности су Сандстромово треће концертантно дело, написано за два тромбона и оркестар. Настало је као поруџбина Симфонијског оркестра из Екстремадуре поводом кандидатуре шпанског града Касереса за европску престоницу културе 2016. године. Премијерно га је извео Линдберг, док се деоница другог соло тромбона углавном додељује првом тромбону из оркестра.
Концепција концерта је неконвенционална и тематски прати богат историјат шпанског града старог преко 2000 година, који је под заштитом светске културне баштине УНЕСКО-а. Драматуршки след подразумева 24 кратке музичке епизоде у оквиру којих у средини дела солиста рецитује стихове песме о граду Касересу.
Одјеци вечности су након Шпаније извођени широм света, између осталог у Великој Британији, Јапану, Венецуели и на Новом Зеланду, а београдска публика дело слуша први пут.
Прва симфонија Јана Сибелијуса (1865-1957) оп. 39 у е-молу настала је 1898, када је композитор имао 33 године. Исте године је симфонију премијерно извела Хелсиншка филхармонија којом је управљао аутор. Строги симфонијски оквир одликује изражена музичка нарација са снажним националним печатом. Први став следи позноромантичарску традицију пребацивања драматуршког тежишта са експозиције на репризу, док се на месту другог става налази рондо, који више подсећа на варијациону форму. Троделни скерцо је у типичном скерцозном духу са предахом у средњем делу. Тематски материјал поверен кларинету са почетка првог става симфоније, трансформисан проналази место у интродукцији финала, означеног као quasi una Fantasia. У том смислу, музички материјал показује одређен степен сличности, те је начин његовог развоја потпуно специфичан и различит од класичне сонатне форме. По томе је ова симфонија јединствена, не само у Сибелијусовом опусу, него и као прво дело овог жанра у опусу неког композитора, нимало незрела и почетничка, већ са сопственим печатом.
мр Асја Радоњић
